K: "Sanja, izvini što te opet zovem, znam da smo se malopre vratile iz tržnog centra ali legla sam da spavam i opet su počele da mi se vraćaju slike od mog "milog putovanja", i jednostavno ne mogu da zaspim, moram da ti ispričam, samo tako ću se smiriti."
S: "Ma, u redu je, samo ti pričaj, ja ionako sada uzela da raspremam stan i da perem sudove, pa da mi praviš društvo. Slušam te."
K: "Ako se dobro sećam, prošli put kad smo pričale pitala si me kako mi je bilo tamo, šta je sa muškarcima i ostalo,i znam da sam rekla da ne želim da pričam o tome, ali ne vredi, jednostavno nekome moram da kažem, kad već bežim od mojih sve vreme, preostaješ samo ti. Uh, znaš kako mi je samo drago da smo smislile dobru priču za ostale, da ne moraju svi da znaju šta se dogodilo."
S: "Pa, draga moja, i ja sam mislila da si luda, hehehe, i još uvek mislim, šta misliš kako bi tek drugi reagovali, nego pusti sad to, pričaj mi..M,jel bilo nekih zgodnih frajera?"
K: "Sanjaaaaa...ma nemoj da si takva, znaš da mi je bilo užasno, ti me sad još i zezaš. Oni muškarci su... teško je i opisati. Niski su, crnkosi, ma kao i žene, poneki su malo razvijeniji, ali uglavnom nisu lepo građeni, po današnjim standardima su blago rečeno da ih niko ne pogleda na ulici...Imaju te duge kose, a tako su nekako drugačiji od svega što poznajem. Ma, najmanje je važan fizički opis, nego da čuješ ovo. Preko dana idu u lov uglavnom, većina njih, i dobro, stvarno mi je drago zbog toga, bar sam jela kako treba, ali ima tako lenjih muškaraca, nije da žena nema, ali opet, oni su valjda glava porodice, mislila sam znaš da će oni da se brinu o svemu, a oni samo nešto malo obrađuju zemlju, idu u love i paze na životinje, ali i to pomalo. Sve žene rade u poljima, beru pirinač, sade povrće, beru plodove, brinu o deci i porodici, spremaju hranu, šta sve ne... A o nekulturi se ne usuđejem ni da ti pričam, strašno mi je neprijatno...Kada deca legnu da spavaju oni upražnjavaju odnose gde god im padne na pamet,i to nema nikakvog reda, mislim, čak ne moraju da budu ni u braku, dobro, ne kažem da je danas drugačije, ali te žene ostaju trudne a čak nekada ne znaju ni ko je otac detetu. Ne znam, meni to nije jasno. Dobro, naravno da ima i onih koji se vole, pa se i venčavaju, ali muškarci onda dolaze kod žena u kuću, a ne obrnuto, i čak se porodica ni malo ne meša ko će se sa kime venčavati, jednino je važno valjda, koliko sam shvatila, da se ne mešaju sa drugim klanovima iz sela. I ti njihovi odnosi, nikako mi nisu jasni. Kako se dele u te klanove i to...ne znam stvarno. Čini mi se da u svakom od tih klanova ima jedna žena koja je glavna, kao da je majka svima, i ona upravlja poslovima ostalih tu u klanu, a kako su podeljeni po klanovima ne znam, možda po krvnom srodstvu, pa se valjda zato i ne mešaju međusobno. Stvarno ne mogu to da ti potvrdim, a pogotovo što ih ništa nisam razumela, pa nisu ništa mogli ni da mi objasne. Jaoj, samo da si videla kako su me terale da radim poslove kao i one. Dođe neka baba do mene jedno popodne kada sam se odmarala i uzme me za ruku i odvede me do jedne grupe žena, a između njih je nešto bilo. Kada sam se skroz približila videla sam da imaju neki točak od suve zemlje ili gline, šta je to već bilo, ne znam, na kamenu i nekoliko žena su na njemu od meke gline pravile neke posude prostih oblika, neku su i išarale grančicama linijicama, krugovima ili spiralama, i još nekim geometrijskim oblicima. Baba me je tako gurnula da padnem na kolena tu pored njih i onda sam morala da radim isto što i one, a možeš da zamisliš koliko je to bilo loše za moje veštačke nokte, sve mi se uvuklo ispod noktiju, i tako mi je smetalo a nisam mogla da očistim ruke posle toga nikako. Nije mi ni malo prijalo što moram da guram ruke u tu ljigavu zemlju i da nešto oblikujem, i iskreno, nije mi nešto ni išlo u početku. Posle su me terale i pirinač da skupljam u poljima, a ono hladna voda u kojoj stojim, a odozgo prži sunce, mislila sam da ću umreti od temeperature to veče, ali kasnije sam se i navikla, posle su mi se već i ruke i navikle i naravno da više nisu bile nežne, znaš koliko sam se trudila da imam nežnu kožu svim onim silnim kremama što smo poručivale iz Francuske."
S:" pa dobro Marija,a zašto im nisi rekla da nećeš, zašto nisi gurnula tu babu i nastavila da sediš, ili šta si već radial pre toga?"
K:" Pa nije da nisam htela, ali jednom kada sam to uradila posle toga mi nisu dale ništa da jedem. Svako ko je planirao da jede morao je da radi i da da svoj doprinos društvu. Jedino oni čudni muškarci, mi to danas valjda zovemo šamani, nisam sigurna, ali oni tako žive van društva, sami skupljaju plodove za sebe, to jedu, ne znam ni kako preživljavaju, ali imaju te velike činije, koje izgledaju kao lonci sa tri ili četiri nožice i to drže u svojim skloništima, neki su živeli u pećinama, neki u šumi, ma ne znam, nisam želela ni da se mešam niti da im prilazim, ali videla sam da neki ljudi idu kod njih, i oni dolaze u selo uveče, pa nešto pričaju, i kada god bi oni došli celo selo ili klan bi se skupio kod vatre pa on počne da pleše, neki mu se pridruže, neki ne, zavisi kako je ko raspoložen, ali njima je baš često tako kao neko slavlje, baš često bi se okupljali da plešu i pevaju, ili bolje da kažem mumlaju."
S:" A kako su plesali kad nema muzike, ni ničega?"
K:" Ma imaju neke instrumente ne znam ni kako se zovu ni ništa, neki su kao veliko jaje, ali nepravilnog oblika, opet od one zemlje, i imaju nekoliko rupica i jednu glavnu, na koju su duvali, a neke instrumente su pravili i od kostiju životinja, izgledaju slično kao frule, samo nemaju toliko zvukova i tonova, nego samo neke osnovne, ali većinu njih su koristili da imitiraju zvuke životinja i da ih privuku tokom lova koliko sam primetila kada muškarci idu u lov. A ti šamani, ma njima ni muzika ne treba da bi igrali, kao da su pod dejstvom nekih opijata, tako izgledaju dok igraju, kao da su u nekom dubokom transu i nešto pevaju a ostali pomno slušaju. E da, često su uzimali oklope od kornjača i stavljali ih u vatru i gledali kako pucaju i onda su nešto pisali po njima, i te šare sa oklopa su nekada one žene urezivale u činije što su pravile od gline. Liči mi na one hijeroglife ili kineske karaktere, pa čak mi taj jedan znak što su često pisali liči na naše ćirilično H. Sve je tako čudno, pogotovo kada sam morala da idem da berem polodove sa njima, i da skupljamo povrće, te žene se smeju, pričaju nešto, pevuše, nekada se i posvađaju, pa počnu da guraju jedna drugu od tog žbuna sa koga skupljaju plodove, pa ih ove druge smire i tako mi nekako liči kao kada ti i ja krenemo u šoping pa se žene potuku oko krpica na rasprodaji, e pa ovo ti tako nekako izgleda. Ja sam se par puta smejala kada sam videla da me niko ne gleda, jer su me inače stalno držale na oku, kao da su me se mnogo plašili, i stalno su gledali šta ja radim, ako se smejem što se smejem, ako plačem samo me gledaju i pitaju se zašto plačem i tako stalno. Mada, bila je jedna mnogo dobra žena, ona je stalno bila sa mnom, mnogo mi je pomagala oko svega, plela mi je kosu u pletenicu i vezivala u punđu tako nekako kako su i njima bile povezane kose, i pomagala mi je da skupim drva za svoju vatru, čak sam neko vreme spavala i kod nje u kući. A da vidiš decu, deci sam bila toliko čudna, samo su trčakarali oko mene i pipkali mi kosu i lice, i gledali mi oči i smejali se, pa su mi donosili neke figurice što su pravili od gline kad njihove majke rade, i veoma su simpatični i slatki. Ali muškarcima se nisam nimalo dopadala, sve vreme su me gledali sa negodovanjem i smetalo im je moje prisustvo u početku, veoma, kao sam baš toliko ružna, i to me je mnogo brinulo u početku, zašto sam se ja trudila da izgledam toliko lepo, ako će me neko posmatrati kao da sam najružnija osoba na planeti."
S:" Nisi Marija, nemoj da lupaš gluposti, samo si im drugačija, neobična, i sama si rekla da su i oni tebi svi ružni i su potpuno drugačiji, a ti tako svetla, sa svetlom kosom i svetlim očima, pa šta si očekivala. Verovatno su te i ćene tako posmatrale u početku, ali su one ipak nežnije i osećajnije, a i žene su, pa su verovatno lakše prihvatile da si tu, kad si se već pojavila, budi srećna da su te i prihvatili, mogli su te odmah ubiti i da se više nikada ne vratiš."
K:" Ej Sanja, pa ja treba da spavam, zvala sam te da bih ti ovo ispričala da me smiriš, da bih mogla da zaspim a ti meni pričaš kako su mogli da me ubiju. Strašna si, stvarno. Ma nisu mogli da me ubiju, jeste da su divljaci ponekad, i da se mnogo svađaju i da se mnogo tuku ti muškarci, a pogotovo ako se o ženama radilo, a i one što su se gurale i svađale i čupale i stvarno su grozni, ali opet, kad pogledaš sa druge strane ipak imaju i emotivnu i civilizovanu stranu, nekako su veseli i druželjubivi kad su raspoloženi, nisu svi i nisu uvek tako napadni i agresivni. Ma uglavnom većina i nije agresivna, samo ako neko uzme nešto što je njihovo ili im se meša u posao, naravno, ako je to bila glavna žena u klanu niko joj ništa nije smeo,a ona je smela sve, ali to je zato što su je svi poštovali i slušali je bez razmišljanja. Baš sam se pitala čime je ona to zaslužila, verovatno je bila mudra ali ne znam, nije mi to jasno kao je došla na tu poziciju."
S:" Marija, ja sam posao završila, sad je već dva sata posle ponoći, vidim da si se sva nešto raznežila i da si se smirila i da su ti sada ti ljudi već i dragi, a do juče si kukala i plakala kakvi su, pa sad ti lepo lezi i spavaj, i sanjaj kako su fini i dobri, a ja idem da spavam, radim sutra, jer nemaju svi roditelje kao što imaš ti. Laka ti noć."
K:" A nisam se raznežila, samo, kad provedeš toliko vremena sa nekim vidiš i dobre strane i nekako ti postanu dragi, naravno ne svi, a i nekako me već prolazi taj bes, više mi nije teško, nisam na mukama pa mi sada dolaze samo lepa osećanja i sećanja na to doba. Dobro, znam da sam te udavila svojim pričama, ali hvala ti puno na razumevanju i strpljenju. Lepo spavaj. Laku noć."
S: "Ma, u redu je, samo ti pričaj, ja ionako sada uzela da raspremam stan i da perem sudove, pa da mi praviš društvo. Slušam te."
K: "Ako se dobro sećam, prošli put kad smo pričale pitala si me kako mi je bilo tamo, šta je sa muškarcima i ostalo,i znam da sam rekla da ne želim da pričam o tome, ali ne vredi, jednostavno nekome moram da kažem, kad već bežim od mojih sve vreme, preostaješ samo ti. Uh, znaš kako mi je samo drago da smo smislile dobru priču za ostale, da ne moraju svi da znaju šta se dogodilo."
S: "Pa, draga moja, i ja sam mislila da si luda, hehehe, i još uvek mislim, šta misliš kako bi tek drugi reagovali, nego pusti sad to, pričaj mi..M,jel bilo nekih zgodnih frajera?"
K: "Sanjaaaaa...ma nemoj da si takva, znaš da mi je bilo užasno, ti me sad još i zezaš. Oni muškarci su... teško je i opisati. Niski su, crnkosi, ma kao i žene, poneki su malo razvijeniji, ali uglavnom nisu lepo građeni, po današnjim standardima su blago rečeno da ih niko ne pogleda na ulici...Imaju te duge kose, a tako su nekako drugačiji od svega što poznajem. Ma, najmanje je važan fizički opis, nego da čuješ ovo. Preko dana idu u lov uglavnom, većina njih, i dobro, stvarno mi je drago zbog toga, bar sam jela kako treba, ali ima tako lenjih muškaraca, nije da žena nema, ali opet, oni su valjda glava porodice, mislila sam znaš da će oni da se brinu o svemu, a oni samo nešto malo obrađuju zemlju, idu u love i paze na životinje, ali i to pomalo. Sve žene rade u poljima, beru pirinač, sade povrće, beru plodove, brinu o deci i porodici, spremaju hranu, šta sve ne... A o nekulturi se ne usuđejem ni da ti pričam, strašno mi je neprijatno...Kada deca legnu da spavaju oni upražnjavaju odnose gde god im padne na pamet,i to nema nikakvog reda, mislim, čak ne moraju da budu ni u braku, dobro, ne kažem da je danas drugačije, ali te žene ostaju trudne a čak nekada ne znaju ni ko je otac detetu. Ne znam, meni to nije jasno. Dobro, naravno da ima i onih koji se vole, pa se i venčavaju, ali muškarci onda dolaze kod žena u kuću, a ne obrnuto, i čak se porodica ni malo ne meša ko će se sa kime venčavati, jednino je važno valjda, koliko sam shvatila, da se ne mešaju sa drugim klanovima iz sela. I ti njihovi odnosi, nikako mi nisu jasni. Kako se dele u te klanove i to...ne znam stvarno. Čini mi se da u svakom od tih klanova ima jedna žena koja je glavna, kao da je majka svima, i ona upravlja poslovima ostalih tu u klanu, a kako su podeljeni po klanovima ne znam, možda po krvnom srodstvu, pa se valjda zato i ne mešaju međusobno. Stvarno ne mogu to da ti potvrdim, a pogotovo što ih ništa nisam razumela, pa nisu ništa mogli ni da mi objasne. Jaoj, samo da si videla kako su me terale da radim poslove kao i one. Dođe neka baba do mene jedno popodne kada sam se odmarala i uzme me za ruku i odvede me do jedne grupe žena, a između njih je nešto bilo. Kada sam se skroz približila videla sam da imaju neki točak od suve zemlje ili gline, šta je to već bilo, ne znam, na kamenu i nekoliko žena su na njemu od meke gline pravile neke posude prostih oblika, neku su i išarale grančicama linijicama, krugovima ili spiralama, i još nekim geometrijskim oblicima. Baba me je tako gurnula da padnem na kolena tu pored njih i onda sam morala da radim isto što i one, a možeš da zamisliš koliko je to bilo loše za moje veštačke nokte, sve mi se uvuklo ispod noktiju, i tako mi je smetalo a nisam mogla da očistim ruke posle toga nikako. Nije mi ni malo prijalo što moram da guram ruke u tu ljigavu zemlju i da nešto oblikujem, i iskreno, nije mi nešto ni išlo u početku. Posle su me terale i pirinač da skupljam u poljima, a ono hladna voda u kojoj stojim, a odozgo prži sunce, mislila sam da ću umreti od temeperature to veče, ali kasnije sam se i navikla, posle su mi se već i ruke i navikle i naravno da više nisu bile nežne, znaš koliko sam se trudila da imam nežnu kožu svim onim silnim kremama što smo poručivale iz Francuske."
S:" pa dobro Marija,a zašto im nisi rekla da nećeš, zašto nisi gurnula tu babu i nastavila da sediš, ili šta si već radial pre toga?"
K:" Pa nije da nisam htela, ali jednom kada sam to uradila posle toga mi nisu dale ništa da jedem. Svako ko je planirao da jede morao je da radi i da da svoj doprinos društvu. Jedino oni čudni muškarci, mi to danas valjda zovemo šamani, nisam sigurna, ali oni tako žive van društva, sami skupljaju plodove za sebe, to jedu, ne znam ni kako preživljavaju, ali imaju te velike činije, koje izgledaju kao lonci sa tri ili četiri nožice i to drže u svojim skloništima, neki su živeli u pećinama, neki u šumi, ma ne znam, nisam želela ni da se mešam niti da im prilazim, ali videla sam da neki ljudi idu kod njih, i oni dolaze u selo uveče, pa nešto pričaju, i kada god bi oni došli celo selo ili klan bi se skupio kod vatre pa on počne da pleše, neki mu se pridruže, neki ne, zavisi kako je ko raspoložen, ali njima je baš često tako kao neko slavlje, baš često bi se okupljali da plešu i pevaju, ili bolje da kažem mumlaju."
S:" A kako su plesali kad nema muzike, ni ničega?"
K:" Ma imaju neke instrumente ne znam ni kako se zovu ni ništa, neki su kao veliko jaje, ali nepravilnog oblika, opet od one zemlje, i imaju nekoliko rupica i jednu glavnu, na koju su duvali, a neke instrumente su pravili i od kostiju životinja, izgledaju slično kao frule, samo nemaju toliko zvukova i tonova, nego samo neke osnovne, ali većinu njih su koristili da imitiraju zvuke životinja i da ih privuku tokom lova koliko sam primetila kada muškarci idu u lov. A ti šamani, ma njima ni muzika ne treba da bi igrali, kao da su pod dejstvom nekih opijata, tako izgledaju dok igraju, kao da su u nekom dubokom transu i nešto pevaju a ostali pomno slušaju. E da, često su uzimali oklope od kornjača i stavljali ih u vatru i gledali kako pucaju i onda su nešto pisali po njima, i te šare sa oklopa su nekada one žene urezivale u činije što su pravile od gline. Liči mi na one hijeroglife ili kineske karaktere, pa čak mi taj jedan znak što su često pisali liči na naše ćirilično H. Sve je tako čudno, pogotovo kada sam morala da idem da berem polodove sa njima, i da skupljamo povrće, te žene se smeju, pričaju nešto, pevuše, nekada se i posvađaju, pa počnu da guraju jedna drugu od tog žbuna sa koga skupljaju plodove, pa ih ove druge smire i tako mi nekako liči kao kada ti i ja krenemo u šoping pa se žene potuku oko krpica na rasprodaji, e pa ovo ti tako nekako izgleda. Ja sam se par puta smejala kada sam videla da me niko ne gleda, jer su me inače stalno držale na oku, kao da su me se mnogo plašili, i stalno su gledali šta ja radim, ako se smejem što se smejem, ako plačem samo me gledaju i pitaju se zašto plačem i tako stalno. Mada, bila je jedna mnogo dobra žena, ona je stalno bila sa mnom, mnogo mi je pomagala oko svega, plela mi je kosu u pletenicu i vezivala u punđu tako nekako kako su i njima bile povezane kose, i pomagala mi je da skupim drva za svoju vatru, čak sam neko vreme spavala i kod nje u kući. A da vidiš decu, deci sam bila toliko čudna, samo su trčakarali oko mene i pipkali mi kosu i lice, i gledali mi oči i smejali se, pa su mi donosili neke figurice što su pravili od gline kad njihove majke rade, i veoma su simpatični i slatki. Ali muškarcima se nisam nimalo dopadala, sve vreme su me gledali sa negodovanjem i smetalo im je moje prisustvo u početku, veoma, kao sam baš toliko ružna, i to me je mnogo brinulo u početku, zašto sam se ja trudila da izgledam toliko lepo, ako će me neko posmatrati kao da sam najružnija osoba na planeti."
S:" Nisi Marija, nemoj da lupaš gluposti, samo si im drugačija, neobična, i sama si rekla da su i oni tebi svi ružni i su potpuno drugačiji, a ti tako svetla, sa svetlom kosom i svetlim očima, pa šta si očekivala. Verovatno su te i ćene tako posmatrale u početku, ali su one ipak nežnije i osećajnije, a i žene su, pa su verovatno lakše prihvatile da si tu, kad si se već pojavila, budi srećna da su te i prihvatili, mogli su te odmah ubiti i da se više nikada ne vratiš."
K:" Ej Sanja, pa ja treba da spavam, zvala sam te da bih ti ovo ispričala da me smiriš, da bih mogla da zaspim a ti meni pričaš kako su mogli da me ubiju. Strašna si, stvarno. Ma nisu mogli da me ubiju, jeste da su divljaci ponekad, i da se mnogo svađaju i da se mnogo tuku ti muškarci, a pogotovo ako se o ženama radilo, a i one što su se gurale i svađale i čupale i stvarno su grozni, ali opet, kad pogledaš sa druge strane ipak imaju i emotivnu i civilizovanu stranu, nekako su veseli i druželjubivi kad su raspoloženi, nisu svi i nisu uvek tako napadni i agresivni. Ma uglavnom većina i nije agresivna, samo ako neko uzme nešto što je njihovo ili im se meša u posao, naravno, ako je to bila glavna žena u klanu niko joj ništa nije smeo,a ona je smela sve, ali to je zato što su je svi poštovali i slušali je bez razmišljanja. Baš sam se pitala čime je ona to zaslužila, verovatno je bila mudra ali ne znam, nije mi to jasno kao je došla na tu poziciju."
S:" Marija, ja sam posao završila, sad je već dva sata posle ponoći, vidim da si se sva nešto raznežila i da si se smirila i da su ti sada ti ljudi već i dragi, a do juče si kukala i plakala kakvi su, pa sad ti lepo lezi i spavaj, i sanjaj kako su fini i dobri, a ja idem da spavam, radim sutra, jer nemaju svi roditelje kao što imaš ti. Laka ti noć."
K:" A nisam se raznežila, samo, kad provedeš toliko vremena sa nekim vidiš i dobre strane i nekako ti postanu dragi, naravno ne svi, a i nekako me već prolazi taj bes, više mi nije teško, nisam na mukama pa mi sada dolaze samo lepa osećanja i sećanja na to doba. Dobro, znam da sam te udavila svojim pričama, ali hvala ti puno na razumevanju i strpljenju. Lepo spavaj. Laku noć."
Нема коментара:
Постави коментар