K:'' Sanja,Marija ovde.''
S: ''Aaaaaaaaaa Marija??? Marija??? Ja...ja ne znam šta da kažem...mislila sam da te nikada više neću čuti... Ajoj Marija,kako mi je drago što te čujem, kako sam iznenađena...Prosto sam bez reči, ne znam šta bih ti rekla...Mmm,da, da li si dobro? Kada si se vratila? Kako si se uopšte vratila? Gde si bila? Onog dana kada si nestala htela sam da umrem od brige i straha, pogotovo što smo se pre toga posvađale oko gluposti. Mnogo sam se brinula, mislila sam da ti se nešto užasno dogodilo. Joj, jeste li? Da li si dobro? Reci nešto!!!''
K:'' Da, dobro sam. Imaš li vremena da pričaš, imam svašta da ti kažem i ispričam?''
S:''Naravno da imam, sada kada si se vratila, naravno da ću sve ostaviti da bih pričala sa tobom!!! Hoćeš da se vidimo?''
K:''Izvini, ali stvarno ne mogu, do sad mi je bila mama u stanu, sad se vratila kući da čuva mlađu sestru, znaš da ona ne sme da bude predugo sama, a ja sam toliko umorna, jedva sam čekala da se vratim kući, da legnem u svoj krevet, da popijem kafu, da prelistam neki magazin i da se opustim u toplom.''
S:''Jaoj Marija,šta su ti uradili, gde si to bila kada su te tako namučili, da li si povređena, kako izgledaš, nije te bilo tri meseca, jesi li dobro? ''
K:'' Ma dobro sam, ne brini se, sve je u redu, samo se smiri, sada ću ti ispričati celu priču od početka do kraja, ali da mi obećaš nešto.''
S:''Šta god, reci, sve ću uraditi za tebe, pomoći ću ti, ako je tajna ćutaću, neće iz mojih usta izaći. Reci, pričaj mi.''
K:''Moraš da mi obećaš da ćeš mi verovati šta god da ti kažem!''
S:''Obećavam!''
K:''Znaš da samo tebi verujem. E pa evo ovako. Kada smo se posvađale ja sam izašla ispred tržnog centra i bila sam mnogo besna i poželela sam da se nalazim na nekom drugom mestu, u nekom drugom vremenu, i stvarno jako sam to želela u tom trenutku, i onda sam se onesvestila. Sledeće što se dogodilo je to da sam se probudila na nekoj poljani okružena kosookim ljudima i mnogo sam bila uplašena.''
S:''Marija, jesi li ti svesna da je to što pričaš nemoguće, kako da ti verujem? Mislim,ja hoću, zaista, ali to je tako neverovatno. Kako se to dogodilo? Kakvi su ti ljudi?''
K:''Znam,zato sam ti i rekla da moraš da mi veruješ, jer se to zaista dogodilo, ne znam kako, zaista ne znam kako, samo se dogodilo, i meni je bilo jako strašno kao i svima vama koji ste čuli za to, ali zamisli da si se našla na mom mestu, zamisli kako je meni strašno bilo, kada se odjednom nađeš negde gde nikada nisi bila, sa ljudima čiji jezik ne znaš i ne znaš šta se dešava. Ali nemoj me prekidati, samo me slušaj i pokušaj da zamisliš. Ja moram ovo da ti ispričam jer imam potrebu da to podelim sa nekim, jer sam jako ljuta, uplašena, umorna, pomalo i besna ali najgore mi je što sada i moji roditelji misle da sam luda i ko zna šta će se dalje dešavati,ali molim te,budi ti uz mene...''
S:''Dobro. Slušam te.''
K:''Pa moram ti početi od početka kako bi ti bilo jasno. Dakle, samo sam se u jednom trenutku probudila na nekom polju, u bodljikavoj travi, nisam imala vremena ni da osetim da li mi je hladno ili vruće ili neudobno ili šta drugo, samo sam otvorivši oči ugledala mnogo ljudi žućkastog tena iznad mene, kako stoje u krugu i začunjeno me posmatraju i dovikuju nešto na tom njihovom jeziku. Jezik mi je zvučao tako užano, tako neskladno i ništa nisam razumela...pitam se da li je to uopšte jezik...Više pokušaj nekog jezika, pokušaj artikulacije reči. Svi su bili tako zbunjeni i začuđeni, i kada sam došla sebi setila sam se da sam bila u onoj mojoj crvenoj haljinici koja je malo iznad kolena i osetila sam se vrlo neprijatno, mada su većinom žene bile oko mene, ali i deca. Mnogo dece. Brzo sam se pridigla da sednem, a oni su se izmakli pola koraka unazad kao da su se uplašili. Pa i ja bih se uplašila na njihovom mestu. Zamisli da ti šljosne sa neba neko biće koje dolazi iz drugog sveta. Doduše, još uvek ne znam kako sam se pojavila tamo samo sam došla iz drugog sveta. Ajoj, i to se baš videlo. Sanja moja, kako oni izgledaju, kako su neuredni, pa to je strašno. Slušaj molim te. Znači, kad sam ustala sa zemlje, odmah sam pogledala da mi se haljina nije slučajno negde iscepala, mislim, znaš da mi je Žarko kupio kad smo bili na moru prošle godine, dobro, jeste da više nije u modi, ali mi je draga, a i može dobro da se kombinuje uz onu bundicu i....da,dobro...molim te slušaj kakvi su ti ljudi. Prvo što me je strašno zaprepastilo jesu njihove neobrijane noge, ma to je strašno videti, potpuno su neobrijani, neke žene su čak imale i poveće nausnice, hvala Bogu, pa imamo vosak danas, a ne pitaj me kako sam izgledala, kada dolazim nakon tri meseca odande. Plakalo mi se što nemaju ni žilete, ni vosak, ništa. Dobro, kose su im još koliko toliko i uredne, stvarno, te žene imaju tako divnu, gustu i kvalitetnu kosu. Ali svi su crni, veruješ li mi da niko, ali niko, nema kosu bilo koje druge boje, apsolutno svi imaju crnu kosu, i te kose oči...Tako mi je bilo teško da se naviknem kada sam se odjednom našla tamo. Osećala sam se kao da sam pala, ne sa Marsa već, na Mars. Nego, da se vratim na njih. Te žene, tako su krupne, mišićave, i imaju tako grube ruke i ogromne nokte, ali ne da su lepi, kao kada mi stavimo nadogradnju, nego pola noktiju imaju pola nemaju na jednoj ruci, to je tako sve iskrzano, blatnjavo...ma užas. Jaoj, a kad dignu ruku ispod pazuha, ma možeš misliti. Ne želim ni da mislim o tome više. Garderoba? Šta je to? Imali su neke krpe prebačene preko sebe,i to mi i dalje nije jasno kako su pravile. A deca, o kako su glasna, o kako su živahna i prljava, samo se igraju u blatu, gađaju se, jure kokoške po dvorištu, i uopšte ne paze. Dobro, bilo je nekoliko izuzetaka, neka deca su išla sa majkama da skupljaju drveće po šumi da imaju za potpalu uveče, kada padne mrak. Uh, a kad se setim, znaš, nemaju papirne maramice pa sve kao i oni odvratni muškarci kod nas na ulicama onako otresu ili brišu rukama nos. Možeš zamisliti koliko sam se zgrozila. Pobesnela sam što se nalazim tamo, a ti znaš kakva sam ja kad sam besna, moram ili da se sređujem ili da idem do prvog šoping centra...Ma da ti ne pričam kako mi je bilo. Jaoj da, kada sam tek došla tamo one žene su počele da mi pipaju haljinu onim prljavim prstima i da se čude kako je tako crvena i šta sam joj to uradila da je tako nežna, a ja skoro nisam počela da vrištim što je prljaju, pa mi pipaju lokne i gledaju kako to cipele imaju štiklu. A one su sve tako ružne, ima samo po koja lepa, mada, možda je to samo za naš pojam, jer nismo navikli na njihov izgled i crte lica. A znaš kako imaju široke glave i nekako su čudno niski. Ja sam im izgledala kao džin. Znam samo da su se zgrozile kada su videle moja stopala i one špicaste cipele, a ne znam zašto. Odmah su me naterale da ih skinem, i morala sam da hodam bosa..znaš kako mi je to oštetilo pete, sada su tvrde kao kamen. Hm..ali šta da se radi. Zakazaću tretman kod kozmetičarke za koji dan. ''
S:''Aman Marija, šta ti je? Samo pričaš o tim ženama. Šta je bilo sa tobom, šta su ti uradili, kako si živela tri meseca, šta je sa muškarcima, zar je to samo ženski svet? Ništa mi nije jasno, veoma sam zbunjena.''
K:''Ma verujem ti, ali ne mogu ti sve ispričati za jedno veče, ajde pričaću ti kada se čujemo sledeći put, mnogo sam umorna sada, već mi se oči polako sklapaju, vidiš kako nepovezano pričam. Izvini što sam te ostavila u sred priče, ali moraš me razumeti, ipak tri meseca ne mogu stati u razgovor za jedno veče,a i pričamo već sat vremena. Hajde da spavamo sad, pa ćemo se čuti sutra, možda da odemo u kupovinu negde, trebaju mi nove cipele...Ma videćemo već, umorna sam. Laka ti noć!''
S: ''Aaaaaaaaaa Marija??? Marija??? Ja...ja ne znam šta da kažem...mislila sam da te nikada više neću čuti... Ajoj Marija,kako mi je drago što te čujem, kako sam iznenađena...Prosto sam bez reči, ne znam šta bih ti rekla...Mmm,da, da li si dobro? Kada si se vratila? Kako si se uopšte vratila? Gde si bila? Onog dana kada si nestala htela sam da umrem od brige i straha, pogotovo što smo se pre toga posvađale oko gluposti. Mnogo sam se brinula, mislila sam da ti se nešto užasno dogodilo. Joj, jeste li? Da li si dobro? Reci nešto!!!''
K:'' Da, dobro sam. Imaš li vremena da pričaš, imam svašta da ti kažem i ispričam?''
S:''Naravno da imam, sada kada si se vratila, naravno da ću sve ostaviti da bih pričala sa tobom!!! Hoćeš da se vidimo?''
K:''Izvini, ali stvarno ne mogu, do sad mi je bila mama u stanu, sad se vratila kući da čuva mlađu sestru, znaš da ona ne sme da bude predugo sama, a ja sam toliko umorna, jedva sam čekala da se vratim kući, da legnem u svoj krevet, da popijem kafu, da prelistam neki magazin i da se opustim u toplom.''
S:''Jaoj Marija,šta su ti uradili, gde si to bila kada su te tako namučili, da li si povređena, kako izgledaš, nije te bilo tri meseca, jesi li dobro? ''
K:'' Ma dobro sam, ne brini se, sve je u redu, samo se smiri, sada ću ti ispričati celu priču od početka do kraja, ali da mi obećaš nešto.''
S:''Šta god, reci, sve ću uraditi za tebe, pomoći ću ti, ako je tajna ćutaću, neće iz mojih usta izaći. Reci, pričaj mi.''
K:''Moraš da mi obećaš da ćeš mi verovati šta god da ti kažem!''
S:''Obećavam!''
K:''Znaš da samo tebi verujem. E pa evo ovako. Kada smo se posvađale ja sam izašla ispred tržnog centra i bila sam mnogo besna i poželela sam da se nalazim na nekom drugom mestu, u nekom drugom vremenu, i stvarno jako sam to želela u tom trenutku, i onda sam se onesvestila. Sledeće što se dogodilo je to da sam se probudila na nekoj poljani okružena kosookim ljudima i mnogo sam bila uplašena.''
S:''Marija, jesi li ti svesna da je to što pričaš nemoguće, kako da ti verujem? Mislim,ja hoću, zaista, ali to je tako neverovatno. Kako se to dogodilo? Kakvi su ti ljudi?''
K:''Znam,zato sam ti i rekla da moraš da mi veruješ, jer se to zaista dogodilo, ne znam kako, zaista ne znam kako, samo se dogodilo, i meni je bilo jako strašno kao i svima vama koji ste čuli za to, ali zamisli da si se našla na mom mestu, zamisli kako je meni strašno bilo, kada se odjednom nađeš negde gde nikada nisi bila, sa ljudima čiji jezik ne znaš i ne znaš šta se dešava. Ali nemoj me prekidati, samo me slušaj i pokušaj da zamisliš. Ja moram ovo da ti ispričam jer imam potrebu da to podelim sa nekim, jer sam jako ljuta, uplašena, umorna, pomalo i besna ali najgore mi je što sada i moji roditelji misle da sam luda i ko zna šta će se dalje dešavati,ali molim te,budi ti uz mene...''
S:''Dobro. Slušam te.''
K:''Pa moram ti početi od početka kako bi ti bilo jasno. Dakle, samo sam se u jednom trenutku probudila na nekom polju, u bodljikavoj travi, nisam imala vremena ni da osetim da li mi je hladno ili vruće ili neudobno ili šta drugo, samo sam otvorivši oči ugledala mnogo ljudi žućkastog tena iznad mene, kako stoje u krugu i začunjeno me posmatraju i dovikuju nešto na tom njihovom jeziku. Jezik mi je zvučao tako užano, tako neskladno i ništa nisam razumela...pitam se da li je to uopšte jezik...Više pokušaj nekog jezika, pokušaj artikulacije reči. Svi su bili tako zbunjeni i začuđeni, i kada sam došla sebi setila sam se da sam bila u onoj mojoj crvenoj haljinici koja je malo iznad kolena i osetila sam se vrlo neprijatno, mada su većinom žene bile oko mene, ali i deca. Mnogo dece. Brzo sam se pridigla da sednem, a oni su se izmakli pola koraka unazad kao da su se uplašili. Pa i ja bih se uplašila na njihovom mestu. Zamisli da ti šljosne sa neba neko biće koje dolazi iz drugog sveta. Doduše, još uvek ne znam kako sam se pojavila tamo samo sam došla iz drugog sveta. Ajoj, i to se baš videlo. Sanja moja, kako oni izgledaju, kako su neuredni, pa to je strašno. Slušaj molim te. Znači, kad sam ustala sa zemlje, odmah sam pogledala da mi se haljina nije slučajno negde iscepala, mislim, znaš da mi je Žarko kupio kad smo bili na moru prošle godine, dobro, jeste da više nije u modi, ali mi je draga, a i može dobro da se kombinuje uz onu bundicu i....da,dobro...molim te slušaj kakvi su ti ljudi. Prvo što me je strašno zaprepastilo jesu njihove neobrijane noge, ma to je strašno videti, potpuno su neobrijani, neke žene su čak imale i poveće nausnice, hvala Bogu, pa imamo vosak danas, a ne pitaj me kako sam izgledala, kada dolazim nakon tri meseca odande. Plakalo mi se što nemaju ni žilete, ni vosak, ništa. Dobro, kose su im još koliko toliko i uredne, stvarno, te žene imaju tako divnu, gustu i kvalitetnu kosu. Ali svi su crni, veruješ li mi da niko, ali niko, nema kosu bilo koje druge boje, apsolutno svi imaju crnu kosu, i te kose oči...Tako mi je bilo teško da se naviknem kada sam se odjednom našla tamo. Osećala sam se kao da sam pala, ne sa Marsa već, na Mars. Nego, da se vratim na njih. Te žene, tako su krupne, mišićave, i imaju tako grube ruke i ogromne nokte, ali ne da su lepi, kao kada mi stavimo nadogradnju, nego pola noktiju imaju pola nemaju na jednoj ruci, to je tako sve iskrzano, blatnjavo...ma užas. Jaoj, a kad dignu ruku ispod pazuha, ma možeš misliti. Ne želim ni da mislim o tome više. Garderoba? Šta je to? Imali su neke krpe prebačene preko sebe,i to mi i dalje nije jasno kako su pravile. A deca, o kako su glasna, o kako su živahna i prljava, samo se igraju u blatu, gađaju se, jure kokoške po dvorištu, i uopšte ne paze. Dobro, bilo je nekoliko izuzetaka, neka deca su išla sa majkama da skupljaju drveće po šumi da imaju za potpalu uveče, kada padne mrak. Uh, a kad se setim, znaš, nemaju papirne maramice pa sve kao i oni odvratni muškarci kod nas na ulicama onako otresu ili brišu rukama nos. Možeš zamisliti koliko sam se zgrozila. Pobesnela sam što se nalazim tamo, a ti znaš kakva sam ja kad sam besna, moram ili da se sređujem ili da idem do prvog šoping centra...Ma da ti ne pričam kako mi je bilo. Jaoj da, kada sam tek došla tamo one žene su počele da mi pipaju haljinu onim prljavim prstima i da se čude kako je tako crvena i šta sam joj to uradila da je tako nežna, a ja skoro nisam počela da vrištim što je prljaju, pa mi pipaju lokne i gledaju kako to cipele imaju štiklu. A one su sve tako ružne, ima samo po koja lepa, mada, možda je to samo za naš pojam, jer nismo navikli na njihov izgled i crte lica. A znaš kako imaju široke glave i nekako su čudno niski. Ja sam im izgledala kao džin. Znam samo da su se zgrozile kada su videle moja stopala i one špicaste cipele, a ne znam zašto. Odmah su me naterale da ih skinem, i morala sam da hodam bosa..znaš kako mi je to oštetilo pete, sada su tvrde kao kamen. Hm..ali šta da se radi. Zakazaću tretman kod kozmetičarke za koji dan. ''
S:''Aman Marija, šta ti je? Samo pričaš o tim ženama. Šta je bilo sa tobom, šta su ti uradili, kako si živela tri meseca, šta je sa muškarcima, zar je to samo ženski svet? Ništa mi nije jasno, veoma sam zbunjena.''
K:''Ma verujem ti, ali ne mogu ti sve ispričati za jedno veče, ajde pričaću ti kada se čujemo sledeći put, mnogo sam umorna sada, već mi se oči polako sklapaju, vidiš kako nepovezano pričam. Izvini što sam te ostavila u sred priče, ali moraš me razumeti, ipak tri meseca ne mogu stati u razgovor za jedno veče,a i pričamo već sat vremena. Hajde da spavamo sad, pa ćemo se čuti sutra, možda da odemo u kupovinu negde, trebaju mi nove cipele...Ma videćemo već, umorna sam. Laka ti noć!''
Нема коментара:
Постави коментар