среда, 2. новембар 2011.

Razgovor drugi: Očevo saznanje

T:'' Halo,Marija. Majka mi je rekla da si se javila,da si se vratila. Jako smo se brinuli za tebe. Šta je bilo? Gde si bila? Kako si se vratila? Jesi li dobro? Jel ti treba nešto,neka pomoć,nešto da ti donesemo?''

K:''Ćao tata. Evo, mama je sad kod mene, pričamo, sve je u redu. Duga je priča to gde sam bila, ali reću ću ti samo ukratko- putovala sam kroz vreme i to uz pomoć mojih želja, ne znam kako se to dogodilo, ali nekako sam se pojavila u praistorijskom periodu, negde u Kini.Ali važno je da sam se sada vratila kući, da je sada sve u redu. Kada ćeš ti doći? ''

T: '' Ne znam, još sam na putu. Kada se vratim dolazim da te vidim, odmah. Ajde čuvaj se, idi sa mamom kupi neke nove cipele, ili haljinu, ostavio sam majci novac. I, daj mi nju da je čujem. A mi se čujemo kasnije i vidimo uskoro.(pauza) Halo, Nina, da li ti čuješ šta naša ćeka govori? Urazumi je molim te.''

M: ''Kako možeš sad tako da pričaš? Zar ti nije drago što se vratila?''

T:''Naravno da jeste,ali ne znam šta joj se dogodilo, ko zna kakve je traume doživela. Molim te, povedi je u kupovinu, kupi joj nešto lepo, pokušaj da je smiriš i opustiš,a ja se vraćam za dva dana pa ćemo videti šta ćemo onda. I ne ostavljaj je samu.''

M: ''Dobro,paziću na nju. Važno je samo da se vratila, živa i zdrava. Čujemo se. Srećan put,i pažljivo vozi.''


Нема коментара:

Постави коментар